.
Ja i ova Vanja isto razmšljamo, samo što sam ja malo ljepši. Moraću kopirati post haha. Šta sve neću da pročitam printprint Sad kad dođem kući i kažem mamici da mi kupi blogger tačka ba, pa na miru ukinem blogove koji su me iznervirali. Vi i vaša misterioznost. Čitam post, opiše mi neka osećanja ili JOŠ GORE otkuca neke zaključke, čekam, čitam da vidim hoću li doći do toga šta se zapravo desilo, ali neću naravno. Hajde jedna pametna glava da kaže "Nemoj da čitaš.", ali ja znam šta ću da pročitam kad tek otvorim blog... Dakle, sada ću da pokušam da opišem nešto, a da ne kažem šta se zapravo dogodilo, da vidite kako to retardirano zvuči. Tačno se vidi da su čitali samo neke citate, ali oni nisu nastali tek tako, nego pisci kažu šta se desilo, pa izvuku neki zaključak, koji ljudi prepišu na FB. Ili kažu šta se desilo, pa opišu kakvu je to emociju probudilo u njima. Ne samo emocije. I ne samo zaključak, nije to žvaka. A, evo moje priče, ovo bi trebalo da bude zabavno. Bila sam mlada i naivno verovala da negde iza tih oklopa koji su ljudi nabacali na sebe, da im ne bi bilo hladno pred očima okrutnog sveta, zapravo kriju tople oči, mekane reči i dobra srca. On je bio nešto zreliji, ali dovoljno mlad i previše zaljubljen da i on na tren poveruje u to, gledajući svet kroz moje ružičaste oči. Čega sam se onda plašila? Možda sam svesno, možda nesvesno i ja stavila jedan oklop, za svaki slučaj. Verovala sam u nas, ali čemu onda strah? Čemu taj oklop? Da moje srce nije pre mene, pre moje svesti, naslutilo da će strela tvoje ljubavi da se zarije baš tamo gde oklop treba da bude najtvrđi, ali ga baš tu naprave od materijala koji prokišnjava ili lako rđa. Zapravo, ovo je dobro, ja i ne znam da pišem retardirano, pa ću samo da odustanem. Ali, evo, ne znam, lupam, recimo da je kraj glasio: Onda je on meni posle te strele rekao reči koje su me jače i dublje pogodile, pa sam shvatila da sam NEPOBEDIVA i TAKO TO TREBA!!! Ili, sa druge strane: Ona meni namignula i rekla nešto, a ja nisam naivan, spremio strelu, ali nije bitno šta je rekla, bitno je da nisam glup!!! Fascinira me koliko ljudi mogu da pričaju, a da ne kažu ništa. I da ne kažu ništa o sebi. Hajde za sledeći čas da naučite da pišete ili makar da stavite UPOZORENJE: neću da napišem šta se dogodilo, jer mi ovo čita mama i tetka iz Foče, samo ću malo osećanja i zaključaka da nabacam, pa da se ne mučiš Vanja da čitaš.
